Mladi danas nose teret izazova kao nikada pre: pritisak škole, društva, ekonomskih problema i neizvesne budućnosti. Mentalno zdravlje je tema o kojoj moramo glasno govoriti, a ti možeš biti deo ove priče!
U našoj trećoj emisiji projekta Teen Took Media, psihološkinja Jelena Petrović Popović pomaže nam da bolje razumemo šta mladi osećaju, s kojim se problemima suočavaju i kako mogu da pronađu podršku.
Mentalno zdravlje mladih – Važno je pričati!
Pogledaj našu emisiju na našem YouTube kanalu Scenovizija i podeli sa nama svoje mišljenje. Celu emisiju pogledaj ovde
Mentalno stanje mladih: Globalni izazovi i lokalna perspektiva u Srbiji
Mentalno zdravlje mladih postaje sve prisutnija tema u savremenom društvu, što je odraz sve većih pritisaka s kojima se susreću. Život u eri globalizacije, tehnološkog razvoja, društvenih mreža i sveprisutnih kriza dodatno opterećuje mlade, dok mnogi među njima ostaju bez adekvatne podrške.
Pritisci na mlade: O čemu pričaju, a o čemu ćute?
Mladi širom sveta suočavaju se s različitim vrstama pritisaka:
Akademski pritisci: Očekivanja roditelja, škole i društva često nameću teret uspeha koji nije u skladu s individualnim sposobnostima i interesovanjima.
Socijalni pritisci: Kultura poređenja na društvenim mrežama stvara osećaj manje vrednosti kod mnogih mladih, dok ih trendovi i normativi prisiljavaju na prilagođavanje čak i po cenu gubitka identiteta.
Ekonomije nesigurnosti: Globalna ekonomska kriza, inflacija i strah za egzistenciju utiču na mlade generacije, naročito u zemljama poput Srbije, gde su prilike za stabilan posao često ograničene.
Porodična disfunkcija: Nedostatak emocionalne podrške u porodici ili izlaganje nasilju i neslaganjima dodatno narušavaju mentalno stanje mladih.
Ove izazove mladi često ne iznose javno, već ih drže za sebe zbog osećaja stida, straha od osude ili nepoverenja u sistem podrške.
Najčešći mentalni poremećaji i njihovi uzroci
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 10–20% adolescenata širom sveta pati od mentalnih poremećaja, a polovina njih razvija simptome pre 14. godine. U Srbiji, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Batut”, procenjuje se da čak 15% mladih doživljava simptome anksioznosti i depresije. Najčešći problemi uključuju:
Depresiju i anksioznost: Povezani su s osećajem nesigurnosti, neuspehom u školi ili na poslu, problemima u porodici i izolacijom.
Poremećaje u ishrani: Podstaknuti idealima lepote promovisanima putem društvenih mreža, mladi sve češće razvijaju poremećaje poput anoreksije i bulimije.
Probleme s pažnjom i hiperaktivnošću (ADHD): Dijagnostikuju se u sve većem broju slučajeva kod mlađih generacija.
Poremećaje u vezi sa stresom: Uzrokovani su traumama, neizvesnošću i ekonomskom nesigurnošću.
Uticaj globalne krize i lokalnih problema
Pandemija COVID-19, ratovi, ekonomske nestabilnosti i klimatske promene dodatno povećavaju mentalni teret na mlade. U Srbiji, gde su prosečne plate niže, a nezaposlenost među mladima viša nego u razvijenim zemljama, osećaj egzistencijalnog straha dostiže vrhunac.
Starosne grupe najugroženije mentalnim poremećajima
Adolescenti između 15 i 19 godina i mladi odrasli do 25. godine posebno su osetljivi. Ovo je period kada se formiraju identitet i životne vrednosti, a pritisci i negativni uticaji iz okoline lako mogu dovesti do trajnih posledica po mentalno zdravlje.
Gde traže pomoć i kome bi trebalo da se obrate?
Mladi u Srbiji retko traže pomoć zbog stigmatizacije mentalnog zdravlja. Prema podacima UNICEF-a, manje od 10% mladih s problemima obraća se stručnjacima. Umesto toga, oslanjaju se na prijatelje, porodicu ili informacije sa interneta, koje često nisu adekvatne.
Stručnjaci savetuju da se mladi obrate: školskim psiholozima i pedagozima, centrima za mentalno zdravlje, specijalizovanim organizacijama poput Centra za mentalno zdravlje mladih, lekarima opšte prakse ili porodici kao prvom koraku.
Projekat Teen Took Media: Glas mladih o mentalnom zdravlju
Treća emisija u okviru projekta Teen Took Media, koji je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije, posvećena je upravo ovoj temi. U emisiji je govorila psihološkinja Jelena Petrović, koja je istakla značaj pružanja podrške mladima kroz edukaciju i otvoren razgovor o mentalnom zdravlju.
Jelena Petrović je naglasila da mladi često izbegavaju da pričaju o svojim problemima zbog osećaja stida ili straha od osude. Prema njenim rečima, ključni korak ka unapređenju mentalnog zdravlja jeste razvijanje sigurnih prostora gde će mladi moći slobodno da izraze svoje emocije i dobiju adekvatnu podršku.
Cilj projekta je da mladima pruži alate za prepoznavanje i izražavanje problema kroz medije. Učesnici projekta ne samo da uče kako da pišu i govore o ovim izazovima, već stiču i veštine da aktivno utiču na promene u društvu.
S obzirom na to da je 2024. proglašena godinom mentalnog zdravlja mladih u Evropi, ovaj projekat dobija dodatnu važnost. Glas mladih je ključan za razbijanje stigmi, podizanje svesti i stvaranje podržavajuće zajednice u kojoj će se svako osećati sigurno da zatraži pomoć.
Podržimo mlade u borbi za bolje sutra!
Pozivamo te da pratiš naš rad i uključiš se! Imaš šta da kažeš o ovoj važnoj temi? Ispuni kontakt formu na našem sajtu i postani deo promene!