Bezbednost mladih danas se ne završava izlaskom iz škole niti počinje uključivanjem telefona. Prijateljstva, simpatije, sukobi, učenje i predstavljanje sebe odvijaju se istovremeno u fizičkom i digitalnom prostoru. Jedna uvreda iz školskog hodnika može se nastaviti u grupnom razgovoru; fotografija namenjena prijateljima može dospeti do nepoznatih ljudi; a stalno poređenje sa idealizovanim životima drugih može pojačati osećaj nesigurnosti. Istovremeno, internet pruža prostor za učenje, povezivanje i traženje podrške. Izazov je naučiti kako koristiti njegove mogućnosti bez gubitka privatnosti, poverenja i ličnih granica.
Na ozbiljnost ovih problema ukazuju i istraživanja. Prema istraživanju „Deca Evrope na internetu“, sprovedenom u Srbiji 2018. godine, 16% ispitanih učenika doživelo je digitalno nasilje, dok je svaki treći imao neko uznemirujuće iskustvo na internetu. Svetska zdravstvena organizacija je 2024. godine objavila podatak da je 15% adolescenata obuhvaćenih međunarodnim istraživanjem HBSC doživelo digitalno nasilje. Iako podaci nisu direktno uporedivi, ukazuju na značaj prevencije, edukacije i pravovremene podrške mladima.
Zato se Centar za edukaciju „Scenovizija“ već nekoliko godina bavi pitanjima bezbednosti mladih. Cilj nije samo upozoriti na rizike već otvoriti prostor u kojem se o njima može govoriti bez osude, uz pouzdane informacije, razumevanje i podršku.
Nekoliko važnih koraka za bezbedniju svakodnevicu
Ne deli tuđe fotografije i privatne informacije bez saglasnosti.
Pre nego što poveruješ objavi, proveri izvor, kontekst i autentičnost.
Ako doživiš uznemiravanje, sačuvaj dokaze, prijavi sadržaj i potraži podršku.
Ne moraš stalno biti dostupan niti deliti lozinke i lokaciju da bi dokazao poverenje.
Ako je prijatelj u ozbiljnoj krizi, saslušaj ga, ali uključi odraslu osobu ili stručnu službu; ne obećavaj tajnost kada je ugrožena bezbednost.
MEDIA MAP: razgovori koji se nastavljaju
Edukativni program MEDIA MAP okupio je 23. oktobra 2026. godine u Kulturnom centru Novog Sada mlade i stručnjake, koji su kroz osam tematskih predavanja otvorili važna pitanja i razgovarali o izazovima sa kojima se mladi svakodnevno suočavaju. Učesnici nisu bili samo slušaoci: postavljali su pitanja, iznosili primere iz svog okruženja i aktivno učestvovali u diskusijama o mogućim načinima rešavanja problema.
Između predavanja organizovani su i razgovori sa učenicima, tokom kojih su razmenjivali ideje i predlagali na koji način bi obrađene teme mogle da se razviju u buduće televizijske emisije. Tako je edukativni program postao i polazna osnova za zajednički istraživački i urednički rad, koji će biti nastavljen kroz pripremu i realizaciju medijskih sadržaja.
Između stvarnog i idealnog: pritisak društvenih mreža
Jelena Šilić Stanković, pedagog i psiholog, u prvom predavanju govorila je o prihvatanju, identitetu i nerealnim standardima lepote. Ukazala je da se standardi menjaju i da idealizovani sadržaji na mrežama mogu stvoriti pritisak da se dostigne izgled ili životni stil koji nije realističan. Učenici su učestvovali primerima uzora i modela ponašanja koje sreću na internetu. Razgovor je otvorio i pitanje kako stalna upotreba mreža utiče na komunikaciju sa porodicom i prijateljima.
Digitalno nasilje: kako prepoznati problem i zatražiti pomoć
U drugom predavanju Jelena Šilić Stanković govorila je o digitalnom zlostavljanju, prepoznavanju uznemiravanja i podršci. Posebno je istaknut značaj razgovora sa osobama od poverenja, kao i mogućnost obraćanja savetodavnim službama putem telefona, elektronske pošte ili četa. Digitalno nasilje ne mora ostati skriveno: važno je reagovati bez dodatnog širenja štetnog sadržaja i bez okrivljavanja osobe koja ga trpi.
Fotografija: između dokumenta i manipulacije
Umetnički fotograf Dragan Kurucić govorio je o tome kako fotografija oblikuje naše viđenje događaja i ljudi. Internet je promenio brzinu i domet vizuelne komunikacije, dok digitalna obrada i generisane slike otvaraju pitanja autentičnosti. Kroz primere iz fotografije i umetnosti učenike je podstakao da razmišljaju o kontekstu, autorstvu, pravu na privatnost i odgovornosti za objavljivanje tuđih fotografija. Nije dovoljno samo videti sliku: potrebno je zapitati se ko ju je napravio, zašto i šta je izostavljeno iz kadra.
Vršnjačko nasilje: odgovornost pripada i posmatračima
Psiholog Jelena Paroški govorila je o razlici između sukoba i nasilja, naročito kada postoji neravnoteža moći i osoba ne može sama da se zaštiti. Učenike je pozvala da razmisle kako mogu pomoći vršnjaku: prići mu, pitati da li je dobro i ponuditi podršku, uz procenu sopstvene bezbednosti. Naglasila je i da ista uvreda ne ostavlja iste posledice na svakoga. Digitalno prozivanje, ismevanje i javno ponižavanje mogu dugo uticati na samopouzdanje i osećaj pripadnosti.
Opasnosti na internetu: digitalni trag i manipulacija
Prof. dr Bojan Lalić, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji se u svom nastavnom radu bavi i elektronskim poslovanjem i digitalnom transformacijom, započeo je predavanje pitanjem šta mladi prepoznaju kao najveće opasnosti na internetu. Govorio je o manipulativnom prijavljivanju naloga, nepouzdanim ocenama na platformama, privatnim podacima i dugoročnim posledicama digitalnog traga. Objave, fotografije i reakcije mogu ostati dostupne i godinama kasnije, u kontekstu koji nismo predvideli. Ukazao je i na ekonomiju pažnje: brzo pregledanje sadržaja, notifikacije i klikovi mogu postati sredstvo uticaja i zarade. Veštačka inteligencija dodatno olakšava stvaranje uverljivih, ali izmišljenih snimaka i izjava.
Digitalna bezbednost: mreža poverenja
U drugom tematskom bloku profesor Lalić govorio je o odgovornom ponašanju i praktičnoj zaštiti. Posebno je izdvojio ideju „mreže poverenja“: bliskih ljudi koji mogu da nas upozore kada primete sumnjivu aktivnost ili moguću zloupotrebu identiteta. Razgovaralo se i o deljenju lokacije, društvenim mrežama i granici između brige i kontrole. Zaštita ne znači odricanje od slobode, već promišljeno odlučivanje o tome kome, kada i zašto dajemo pristup informacijama o sebi.
Samopovređivanje: kako biti podrška, a ne terapeut
U narednom predavanju Jelena Paroški govorila je o emocionalnim teškoćama i važnosti pravovremenog obraćanja za pomoć. Nijedan problem ne treba potcenjivati samo zato što drugima deluje mali. Posebno je upozorila na teret koji mladi mogu preuzeti kada im se prijatelj poveri da prolazi kroz ozbiljnu krizu. Podrška podrazumeva slušanje bez osude, ali ne i preuzimanje uloge terapeuta. Kada postoji rizik po bezbednost, potrebno je uključiti odraslu osobu od poverenja, školsku stručnu službu ili hitnu pomoć.
Partnerski odnosi: ljubav nije kontrola
Završno predavanje Jelene Paroški bilo je posvećeno zdravim i nezdravim obrascima u partnerskim odnosima mladih. Ljubomora se često prikazuje kao dokaz ljubavi, iako stalni zahtevi za lokacijom, fotografijama i trenutnim odgovorima mogu postati oblik nadzora. Zdrav odnos podrazumeva poštovanje, poverenje, vreme za sebe i pravo na granice. Učenici su razgovarali i o pristanku: ranija saglasnost ne znači trajnu obavezu, a svako ima pravo da promeni odluku.
Od pitanja učenika do tri edukativne TV emisije
MEDIA MAP se nastavlja kroz tri edukativne televizijske emisije. Tokom radionica i razgovora u pauzama učenici su predlagali teme, pitanja i načine predstavljanja problema. Slede dodatno novinarsko istraživanje, provera podataka, priprema scenarija i uključivanje zainteresovanih mladih u pripremu pitanja, snimanje i montažu.
Tvoja priča je važna: razgovor se nastavlja
Ova stranica ostaje otvorena za nova pitanja, iskustva i teme. Ako si doživeo nasilje, pritisak na internetu, uznemiravanje, kontrolu u odnosima ili želiš da ukažeš na problem koji pogađa mlade, javi se Scenoviziji. Možeš predložiti temu za naredni medijski sadržaj ili televizijsku emisiju, ili podeliti iskustvo koje smatraš važnim.
Kontaktiraj nas putem kontakt forme na naslovnoj strani sajta.
Kome se možeš obratiti za pomoć?
Centar Srce — emocionalna podrška: 0800 300 303; vanja@centarsrce.org; čet na https://www.centarsrce.org/ . Prema aktuelnom obaveštenju na sajtu, svakog dana od 17 do 23 časa (privremeno radno vreme od 21. septembra 2026).
Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu — 19833; https://www.pametnoibezbedno.gov.rs/ . Za savet i prijavu ugrožavanja dece na internetu.
Nacionalna SOS linija za žene koje su doživele nasilje — 0800 222 003. Informacije: https://sos-decijasela.rs/cime-se-bavimo/zastita-dece/ .
Obrati se i roditelju ili drugoj odrasloj osobi od poverenja, školskom psihologu, pedagogu ili lekaru. U neposrednoj opasnosti odmah pozovi policiju (192) ili hitnu pomoć (194); ne čekaj odgovor preko kontakt formulara.
MEDIA MAP izbliza
1. Društvene mreže i psihološki pritisak: prihvatanje i identitet mladih
Jelena Šilić Stanković, pedagog i psiholog
Šta danas znači biti prihvaćen među vršnjacima i koliko društvene mreže utiču na predstavu koju mladi imaju o sebi? Jelena Šilić Stanković otvorila je razgovor upravo kroz pitanja učenicima, podstičući ih da razmisle o uzorima, idealima i pritiscima koji dolaze sa ekrana.
Posebno je govorila o standardima lepote koji se kroz istoriju i modu neprestano menjaju. Ne postoji jedan izgled koji bi svi mogli, niti bi trebalo, da dostignu. Idealizovane fotografije i prikazi života na društvenim mrežama, upozorila je, često ne predstavljaju stvarnost. To se ne odnosi samo na izgled: i uspeh, porodični život i svakodnevne obaveze mogu biti prikazani kao neprekidno laki i savršeni.
U razgovoru se čuo i učenički osvrt na muške uzore i popularne likove koji promovišu nedostižne obrasce moći i priznanja. Jelena je taj primer povezala sa potrebom da se sadržaji kritički posmatraju: ko ih kreira, kome su namenjeni i koliko su realni? Otvoreno je i pitanje prekomernog korišćenja mreža, kada neprekidno praćenje ekrana potiskuje razgovore sa porodicom i prijateljima.
Poruka susreta nije bila da se mladi odreknu interneta, već da nauče da razlikuju digitalno predstavljenu sliku od stvarnog života i da svoju vrednost ne mere tuđim standardima.
Razgovor o idealima lepote, prihvatanju i pritisku društvenih mreža
2. Digitalno zlostavljanje i cyberbullying: kako prepoznati i reagovati
Jelena Šilić Stanković, pedagog i psiholog
Drugo predavanje psihologa Jelene Šilić Stanković bilo je posvećeno digitalnom zlostavljanju i značaju podrške mladima koji se suočavaju sa različitim oblicima nasilja na internetu. Posebna pažnja posvećena je prepoznavanju trenutka kada problem prevazilazi mogućnost samostalnog rešavanja i kada je neophodno potražiti pomoć.
Poverenje, razumevanje i otvoren razgovor predstavljaju prve korake u prevazilaženju takvih iskustava. Podrška prijatelja, porodice ili drugih bliskih osoba često može biti presudna, ali mladima nisu uvek jednostavni ni razgovor ni priznanje da imaju problem. Zato su važni i dostupni oblici psihološke podrške putem elektronske pošte i onlajn savetovališta, koji u pojedinim slučajevima omogućavaju i anonimno obraćanje.
Tokom susreta predstavljene su i organizacije koje pružaju pomoć osobama izloženim nasilju i onima koji prolaze kroz emocionalne krize, među kojima je i SOS Ženski centar. Važna poruka ovog razgovora jeste da niko ne bi trebalo da ostane sam sa problemom koji ga opterećuje. Pravovremeno traženje pomoći nije znak slabosti, već odgovoran korak ka očuvanju lične bezbednosti, dostojanstva i mentalnog zdravlja.
Ovaj razgovor otvara jedno od ključnih pitanja projekta: kako prepoznati da digitalno uznemiravanje nije bezazlena neprijatnost i kako podršku učiniti dostupnom pre nego što problem eskalira.
Podrška i poverenje kao prvi koraci u reagovanju na digitalno nasilje
3. Fotografija u digitalnom svetu: autorska prava, manipulacija i bezbednost na internetu
Dragan Kurucić, umetnički fotograf
Fotograf Dragan Kurucić približio je učenicima svet vizuelne komunikacije, ukazujući na to koliko je razvoj interneta promenio način na koji stvaramo, predstavljamo i doživljavamo slike. U vremenu kada jedna fotografija za svega nekoliko trenutaka može obići svet, vizuelni sadržaji postaju snažno sredstvo izražavanja, ali i oblikovanja stavova, utisaka i predstava o stvarnosti.
Fotografija danas nije samo zapis jednog trenutka, već i poruka koja može da informiše, izazove emociju, privuče pažnju, ali i stvori pogrešnu sliku o onome što prikazuje. Kroz primere digitalne obrade fotografija i mogućnosti programa poput Photoshopa, otvorena su pitanja granice između kreativne intervencije i menjanja stvarnosti, kao i verodostojnosti sadržaja kojima smo svakodnevno okruženi.
Posebnu vrednost ovom predavanju dala je tema odgovornosti u vizuelnoj komunikaciji. U svetu u kojem gotovo svako može biti autor i stvaralac medijskog sadržaja, važno je razvijati sposobnost da fotografiju ne posmatramo samo kao sliku, već i kao poruku koju treba razumeti i kritički preispitati. Jer iza svakog kadra stoje izbor, namera i kontekst, a ono što vidimo nije uvek i potpuna istina.
Fotografija kao informacija, umetnički izraz i mogući predmet manipulacije
4. Vršnjačko nasilje danas: od škole do društvenih mreža
Jelena Paroški, psiholog i psihoterapeut
Granica između sukoba i nasilja nije uvek jasno vidljiva, posebno u odnosima među mladima. Psiholog Jelena Paroški približila je učenicima različite oblike vršnjačkog nasilja, ukazujući na značaj odnosa moći i položaja osobe koja je izložena napadima. Kada neko nema dovoljno snage, mogućnosti ili podrške da se zaštiti, posledice takvih iskustava mogu biti duboke i dugotrajne.
Posebno mesto u razgovoru zauzela je uloga posmatrača, onih koji nasilju prisustvuju, ali često ne znaju kako da reaguju. Ponekad su upravo mali gestovi pažnje i solidarnosti prvi korak ka prekidanju začaranog kruga nasilja. Prići osobi koja trpi neprijatnosti, pitati je kako se oseća, ponuditi podršku ili potražiti pomoć odraslih može napraviti značajnu razliku. Važno je, pritom, da pružanje pomoći ne ugrozi bezbednost onoga ko želi da pomogne.
Kroz primere javnog ismevanja, uvredljivih komentara i prozivanja na Instagramu i TikToku, otvoreno je i pitanje sve tanje granice između nasilja u školskom okruženju i njegovog nastavka u digitalnom prostoru. Ono što za nekoga predstavlja prolaznu neprijatnost, za drugoga može postati izvor dugotrajne nesigurnosti, straha i preispitivanja sopstvene vrednosti. Ista reč ne boli svakoga jednako, baš kao što ni posledice nasilja nisu uvek vidljive.
Razgovor je ukazao i na činjenicu da zvanično prijavljeni slučajevi ne moraju odražavati stvarne razmere vršnjačkog nasilja. Iza brojki često ostaju iskustva o kojima se ćuti, bilo zbog straha, stida ili nepoverenja. Zato je jedna od najvažnijih poruka ovog susreta da nasilje nije samo problem onoga ko ga trpi, već i odgovornost okruženja koje može da ga prepozna, spreči i pruži podršku.
Važnost razlikovanja sukoba od nasilja i uloga vršnjaka koji ga primećuju
5. Opasnosti na internetu: manipulacija, eksploatacija i lažni identiteti
Prof. Bojan Lalić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu
Koliko smo zaista bezbedni u digitalnom svetu i koliko smo svesni opasnosti koje se kriju iza svakodnevnog korišćenja interneta? Profesor Bojan Lalić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu započeo je susret razgovorom sa učenicima, podstičući ih da sami prepoznaju rizike sa kojima se suočavaju. Od prijavljivanja neprimerenih sadržaja na društvenim mrežama do mogućnosti zloupotrebe takvih prijava, otvorena su pitanja odgovornosti, slobode izražavanja i granica digitalne komunikacije.
Posebnu pažnju posvetio je digitalnom tragu koji svako od nas svakodnevno ostavlja, često i ne razmišljajući o njegovim posledicama. Fotografije, komentari, lajkovi, pretrage, aplikacije i podaci o lokaciji stvaraju svojevrsnu digitalnu biografiju, dostupnu mnogo širem krugu ljudi nego što pretpostavljamo. Kroz primere nepouzdanih ocena i komentara na platformama za rezervacije, učenici su mogli da sagledaju koliko je u digitalnom okruženju ponekad teško razlikovati autentično iskustvo od pažljivo osmišljene manipulacije.
Jedna od zanimljivijih tema bila je i ekonomija pažnje, odnosno način na koji digitalne platforme nastoje da što duže zadrže korisnike pred ekranima. Neprekidna obaveštenja, brzo smenjivanje sadržaja i navika površnog čitanja ne utiču samo na koncentraciju, već i na našu sposobnost kritičkog promišljanja. Razgovor o influenserima otvorio je i pitanje koliko smo svesni da svojim pregledima, komentarima i reakcijama učestvujemo u stvaranju njihove popularnosti i prihoda.
Poseban izazov savremenog digitalnog doba predstavlja razvoj veštačke inteligencije. Na primerima digitalno kreiranih likova poznatih glumaca, profesor Lalić pokazao je koliko tehnologija može uverljivo predstaviti događaje i izjave koji se nikada nisu dogodili. U takvom okruženju razlikovanje stvarnog od veštački stvorenog sadržaja postaje jedna od ključnih veština medijske pismenosti.
Koliko je teško zaustaviti širenje netačne informacije, slikovito je objasnio poređenjem sa perjem rasutim iz jastuka. Jednom kada se razleti na sve strane, gotovo ga je nemoguće ponovo sakupiti. Slično je i sa glasinama, dezinformacijama i sadržajima koji, čak i nakon demantija ili uklanjanja, mogu ostaviti trajne posledice.
Razgovor je obuhvatio i značaj digitalnog identiteta u obrazovanju i profesionalnom životu, uključujući način na koji aktivnosti na platformama poput LinkedIna mogu oblikovati utisak koji drugi stiču o nama. Najvažnija poruka ovog predavanja jeste da digitalna bezbednost ne podrazumeva samo zaštitu naloga i ličnih podataka, već i sposobnost da prepoznamo manipulaciju, kritički procenjujemo informacije i razumemo dugoročne posledice sopstvenog ponašanja na internetu.
Digitalni trag, ekonomija pažnje i prepoznavanje manipulacije
6. Digitalna bezbednost mladih: kako zaštititi sebe i druge
Prof. Bojan Lalić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu
U nastavku predavanja profesor Bojan Lalić pažnju je posvetio praktičnim načinima zaštite u digitalnom okruženju, polazeći od činjenice da bezbednost na internetu počinje mnogo pre nego što se dogodi neprijatno iskustvo. Svaka objava, prihvaćen zahtev za prijateljstvo ili podeljena informacija deo su naše digitalne svakodnevice, ali i odluka koje mogu imati dugoročne posledice.
Posebno zanimljiva bila je ideja o „mreži poverenja“, odnosno krugu bliskih osoba koje mogu pomoći da na vreme prepoznamo sumnjive aktivnosti, zloupotrebu profila ili sadržaje koji se objavljuju u naše ime. U digitalnom svetu, baš kao i u stvarnom životu, poverenje i međusobna podrška predstavljaju važan oblik zaštite. Ipak, između dobronamernog upozorenja i pokušaja kontrole postoji jasna granica, zbog čega je važno sačuvati pravo na privatnost i samostalno donošenje odluka.
Kroz primere popularnih aplikacija, poput Snapchata, koje omogućavaju deljenje lokacije, otvoreno je pitanje koliko zapravo znamo o tome ko može pratiti naše kretanje i pristupiti ličnim podacima. Osvrćući se na platforme kao što su Facebook, Airbnb i Uber, profesor je približio učenicima način na koji savremeni digitalni servisi funkcionišu zahvaljujući povezivanju korisnika, razmeni informacija i međusobnom poverenju.
Bezbednost na internetu zato nije samo pitanje tehnologije, već i lične odgovornosti, promišljenih odluka i sposobnosti da postavimo granice. Jer kontrola nad sopstvenim digitalnim životom počinje razumevanjem onoga što delimo sa drugima, ali i onoga što želimo da sačuvamo za sebe.
Mreža poverenja i zaštita privatnosti u svakodnevnom digitalnom životu
7. Samopovređivanje kod mladih: uzroci, signali i put ka pomoći
Jelena Paroški, psiholog i psihoterapeut
Prijateljstvo podrazumeva poverenje, razumevanje i spremnost da budemo uz nekoga kada mu je teško. Ali šta se događa kada nam bliska osoba poveri problem koji prevazilazi naše mogućnosti da joj pomognemo? Upravo ovom osetljivom temom psiholog Jelena Paroški otvorila je razgovor sa učenicima o emocionalnim krizama, samopovređivanju i značaju pravovremene podrške.
Posebna pažnja posvećena je situacijama u kojima mladi, želeći da zaštite prijatelja i sačuvaju njegovo poverenje, preuzimaju odgovornost sa kojom ne mogu sami da se izbore. Nekada se iza naizgled bezazlenih promena raspoloženja, povlačenja iz društva ili drugačijeg ponašanja kriju ozbiljne emocionalne teškoće. Zato je važno saslušati bez osuđivanja, pokazati razumevanje i ne umanjivati tuđa osećanja, čak i kada nam problem deluje mali.
Kroz razgovor i primere iz svakodnevnog života učenici su podstaknuti da razmišljaju o granici između prijateljske podrške i odgovornosti koju treba prepustiti odraslima i stručnjacima. Biti dobar prijatelj ne znači imati odgovor na svaki problem, već prepoznati kada je nekome potrebna pomoć koju sami ne možemo pružiti. Posebno kada postoji opasnost od samopovređivanja ili suicida, važno je uključiti odraslu osobu od poverenja i potražiti stručnu podršku, čak i ako to znači da poverena tajna ne može ostati sačuvana.
Učenici su upoznati i sa mogućnostima emocionalne podrške koje pruža Centar Srce, uključujući razgovore putem interneta. Postojanje takvih servisa posebno je značajno za mlade kojima je ponekad lakše da svoja osećanja podele sa nekim izvan neposrednog okruženja.
Ovo predavanje podsetilo je na važnost empatije, ali i na granice lične odgovornosti. Ponekad je najveći izraz prijateljstva upravo hrabrost da potražimo pomoć za nekoga do koga nam je stalo. Jer sačuvati nečije poverenje jeste važno, ali sačuvati nečiju bezbednost i život važnije je od svakog obećanja o ćutanju.
Kako biti podrška prijatelju, a ne ostati sam sa prevelikom odgovornošću
8. Partnerski odnosi mladih: granice, poštovanje i emocionalna bezbednost
Jelena Paroški, psiholog i psihoterapeut
Ljubav, poverenje i bliskost važan su deo odrastanja, ali predstave o tome kako bi partnerski odnos trebalo da izgleda često oblikuju filmovi, društvene mreže i popularna kultura. U završnom tematskom bloku psiholog Jelena Paroški razgovarala je sa učenicima o emocionalnim odnosima mladih, granicama između ljubavi i kontrole, kao i o obrascima ponašanja koji se neretko pogrešno predstavljaju kao dokaz privrženosti.
Posebnu pažnju posvetila je ljubomori, koja se u popularnoj kulturi često romantizuje, iako u stvarnom životu može postati povod za posesivnost, pritisak i ograničavanje lične slobode. Kroz bliske i prepoznatljive primere iz svakodnevice otvoreno je pitanje gde prestaje briga, a počinje nadzor. Dok interesovanje za bezbednost partnera može biti izraz pažnje, neprestano traženje fotografija, deljenje lokacije i zahtevi za opravdavanjem svakog koraka mogu prerasti u emocionalnu manipulaciju.
Zdrav partnerski odnos ne podrazumeva odricanje od sopstvenog identiteta, prijatelja, interesovanja i vremena za sebe. Bliskost ne znači stalnu dostupnost, baš kao što poverenje ne zahteva neprekidno dokazivanje. Pravo da ne odgovorimo odmah na poruku, da imamo svoje aktivnosti i donosimo samostalne odluke važan je deo očuvanja ličnih granica.
Jedna od posebno značajnih tema bila je i sloboda odlučivanja, odnosno pravo svake osobe da jasno izrazi pristanak, odbije ono što joj ne odgovara ili promeni ranije donetu odluku. Pristanak dat u jednom trenutku ne podrazumeva trajnu obavezu, a poštovanje tuđih granica predstavlja osnov svakog zdravog odnosa.
Završni razgovor podstakao je učenike da preispitaju uvrežene predstave o ljubavi i prepoznaju razliku između pažnje koja pruža sigurnost i ponašanja koje ograničava slobodu. Jer ljubav ne bi trebalo da podrazumeva strah od tuđe reakcije, odricanje od sebe ili neprestano dokazivanje osećanja. Njena vrednost ogleda se u međusobnom poštovanju, poverenju i slobodi da u odnosu ostanemo ono što jesmo.
Poštovanje granica i razlika između brige i kontrole
Od razgovora do tri televizijske emisije
MEDIA MAP nije završen poslednjim predavanjem. Učenici su aktivno učestvovali u razgovorima, a između predavanja održane su i radionice na kojima su predlagali teme, pitanja i moguće pristupe budućim emisijama. Predstoje dodatno novinarsko istraživanje, provera izvora, priprema pitanja, razrada scenarija i produkcijska realizacija uz uključivanje zainteresovanih mladih.
„Život između online i offline sveta“ — Društvene mreže, psihološki pritisak, identitet mladih, digitalno i vršnjačko nasilje.
„Kome verujemo u digitalnom svetu?“ — Veštačka inteligencija, lažni identiteti, manipulacija fotografijama i digitalna bezbednost.
„Gde počinje nasilje?“ — Vršnjačko nasilje, emocionalne teškoće, podrška i granice u partnerskim odnosima.
Razgovor se nastavlja
Mladi koji žele da predlože temu, postave pitanje ili podele iskustvo mogu se obratiti Scenoviziji putem kontakt forme. Ovaj kontakt nije zamena za psihološku ili hitnu pomoć. U neposrednoj opasnosti potrebno je odmah kontaktirati nadležne službe ili odraslu osobu od poverenja.
Izvori i dodatno čitanje
UNICEF Srbija, „Deca Evrope na internetu“ (istraživanje 2018, objavljeno 2019): https://www.unicef.org/serbia/koriscenje-interneta-i-digitalne-tehnologije-pregled-nalaza
WHO Europe, HBSC, 27. mart 2024: https://www.who.int/europe/news-room/27-03-2024-one-in-six-school-aged-children-experiences-cyberbullying–finds-new-who-europe-study
Centar Srce: https://www.centarsrce.org/
Nacionalni kontakt centar: https://www.pametnoibezbedno.gov.rs/tekst/sr/726/saznajte-vise-o-nama.php
Edukativni program „MEDIA MAP“ podržan je od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Program obuhvata edukativna predavanja, interaktivne razgovore, radionice, kao i pripremu i snimanje televizijskih emisija i drugih medijskih sadržaja posvećenih bezbednosti mladih.
Linkovi ka emisijama biće uskoro dostupni na ovoj stranici, kako bi svi zainteresovani mogli da ih pogledaju.
Pozivamo sve mlade koji žele da postanu deo našeg istraživačkog i uredničkog tima, učestvuju u izboru tema, istraživanju, pripremi i snimanju medijskih sadržaja da nam se jave putem kontakt forme. Istim putem mogu nam se obratiti i svi koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju edukativnom programu MEDIA MAP, a žele da se upoznaju sa obrađenim temama. Zainteresovanima ćemo dostaviti linkove za gledanje snimljenih predavanja, kako bi znanja i iskustva iz ovog programa bila dostupna što većem broju mladih.
Otvoreni smo i za sve druge oblike saradnje i komunikacije, razmenu iskustava, pitanja, ideja i predloga o temama koje su mladima važne.
Pridružite nam se, podelite svoje ideje i budite deo naše medijske priče!
