“ZVUČNI ZID” je prostor bez cenzure, reklama i kiča

U moru algoritamski podešenih plejlista i medijski uniformisanog muzičkog sadržaja, “Zvučni zid” se izdvaja kao oaza autorske muzike, iskrene selekcije i edukativnog pristupa. Ova internet radio platforma funkcioniše potpuno nezavisno, bez reklama i bez potrebe da se dopadne većini. Za naš portal govori njen osnivač Aleksandar Arsenin, programer i muzički entuzijasta.

Kako je nastala ideja za Zvučni zid?

Nastala je iz potrebe. Bukvalno. Mi smo ljudi iz IT sektora, ali i muzički entuzijasti. Vremenom smo shvatili da više nemamo gde da slušamo muziku koja nas zaista zanima. Sve je bilo ili prepuno reklama, ili podređeno algoritmima i komercijali. Zato smo odlučili da napravimo radio koji bismo mi sami želeli da slušamo. Ideja je bila jednostavna – da napravimo jedan mali, nezavisni prostor koji neće morati da se dopada svima, već samo onima koji umeju da ga prepoznaju i vole. Nešto što neće biti kič, neće biti podređeno “dopadljivosti”, već će biti autentično, iskreno i slobodno.

Ko su urednici na platformi? Ko pravi program?

Urednici su muzičari, autori, ljudi koji sviraju, pišu, komponuju, istražuju, predaju… Svi oni koji muziku osećaju dublje, van puke zabave. Bitno je da imaju izražen muzički ukus i želju da podele ono što im je važno. Mi biramo urednike ne na osnovu nekih CV-a ili referenci, već na osnovu tog ličnog odnosa prema muzici. I onda im dajemo potpunu slobodu. Svaki urednik ima svoj kanal koji uređuje kako hoće. Mi im damo tehničku podršku, oni biraju sve ostalo.

Kanal AKADEMIJA je posebno zanimljiv, kako je on nastao i šta je njegova svrha?

Kanal AKADEMIJA je nastao iz saradnje sa muzičkim školama iz cele Srbije. Ideja je da se deci, školama i profesorima omogući da imaju svoj prostor na radiju – ne kao folklornu ilustraciju, nego kao ravnopravan deo programske šeme. Emitujemo njihove koncerte, časove, radionice, razgovore… Sve ono što se inače teško probija do javnosti. I to je sjajno jer smo dobili ogroman kvalitet! Škole su prepune talentovanih ljudi, profesora i đaka koji rade ozbiljne stvari, ali to retko izlazi izvan zidova škole. Mi im dajemo medijski prostor, a oni ga puni pravim sadržajem. Sve to uređuju sami – oni postaju urednici svog kanala. I to funkcioniše savršeno.

Koliko škola trenutno učestvuje u tom segmentu?

Trenutno ih ima desetak, ali interesovanje raste. Povezujemo škole, pravimo zajednicu. Svi imaju pristup serveru, sami postavljaju sadržaj. To je potpuno demokratski i otvoreno – ako imaš šta da kažeš i podeliš, dobrodošao si. I ono što je najlepše – ništa se ne nameće. Škola ima slobodu da odluči kada i šta emituje. Jedina stvar koju insistiramo jeste da sadržaj bude autentičan, obrazovan i bez kompromisa sa kvalitetom. I to se poštuje.

Kako je tehnički organizovana platforma, da li ste sve razvili sami?

Da, sve smo napravili sami, kao deo našeg IT znanja i rada. Imamo autorski sistem za emitovanje, prilagođen i urednicima i slušaocima. Sve je vrlo intuitivno – urednik dobije pristup, ima alatke za raspoređivanje i emitovanje, može da uređuje sadržaj kad god želi. Mi se trudimo da sve bude maksimalno jednostavno i stabilno. Ljudi često kažu da im je neverovatno da tako nešto funkcioniše bez reklama i komercijalne pozadine, ali evo – funkcioniše.

Zvučni zid nema reklame. Kako uspevate da se održite?

Isključivo kroz entuzijazam i podršku zajednice. Nemamo reklame jer verujemo da one kvare iskustvo – čim ubacite marketing, sve se menja. Počinje da se razmišlja o target grupama, o sadržaju koji prodaje, o “prosečnom slušaocu”… a to je kraj umetnosti. Mi to ne želimo. Finansiranje dolazi iz naših IT poslova, ponekad od donacija, a najviše od dobre volje. Ako se pojavi neko ko razume našu filozofiju i želi da nas podrži – super. Ako ne, i dalje ćemo raditi.

Kako publika reaguje, da li imate povratnu informaciju?

Imamo i ona je fenomenalna. Ljudi prepoznaju iskrenost. Mnogi nam pišu da im je Zvučni zid otvorio vrata ka izvođačima i žanrovima koje nikada ranije nisu slušali. A ono što nas posebno raduje jeste to što su mnogi naši urednici zapravo i sami slušali Zvučni zid pre nego što su postali deo tima. To je krug poverenja koji se širi i gradi organski. Nema kampanja, nema plaćenih reklama. Samo muzika i ljudi koji je vole.

Šta biste poručili mladim muzičarima, učenicima i profesorima?

Poručio bih im da ne čekaju da ih neko otkrije. Svet je danas dovoljno digitalan da sami mogu da stvaraju, objavljuju i dele. A ako im treba mesto koje ih neće tražiti da se menjaju – Zvučni zid je tu. Ako imaju školu, hor, bend, klasu… i žele da to čuje svet, mogu da nam se jave. Nema cenzure, nema filtera – samo zvuk, talenat i sloboda.