„Koliko god ga prezirali, kič je sastavni deo ljudskog postojanja“, zapisao je Milan Kundera u romanu Nepodnošljiva lakoća postojanja.
I zaista, kič je svuda oko nas. U predmetima kojima ukrašavamo domove, muzici koju slušamo, fotografijama koje objavljujemo, ali i načinu na koji želimo da nas drugi vide. Često ga prepoznajemo, ponekad mu se podsmevamo, a da pritom nismo ni svesni koliko smo i sami skloni da u njemu uživamo.
Upravo ta neobična veza između umetnosti, ukusa i ljudske potrebe za zadovoljstvom bila je u središtu predavanja prof. dr Dragana Prolea, redovnog profesora filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koji na Akademiji umetnosti predaje estetiku i savremenu estetiku.
Kič je lako prepoznati, ali koliko ga razumemo?
Umesto da mladima ponudi gotovu definiciju, profesor Prole podstakao ih je da sami pokušaju da objasne šta je kič. Odgovori su se nizali, mišljenja razlikovala, a razgovor je pokazao da ono što na prvi pogled deluje jednostavno zapravo otvara čitav niz filozofskih i estetskih pitanja.
Kroz primere iz svakodnevnog života, od ukrasnih lavova ispred kuća do popularne muzike, profesor je govorio o simbolima koji opstaju mnogo duže od svog prvobitnog značenja, o kolektivnom nesvesnom i o potrebi čoveka da se kroz predmete kojima se okružuje predstavi drugima.
Međutim, kako je objasnio, kič se ne može razumeti samo posmatranjem predmeta. Mnogo je važnije ono što se događa u nama, odnosno način na koji nešto doživljavamo.
Pozivajući se na razmišljanja o muzici i estetskom iskustvu, profesor Prole ukazao je na razliku između uživanja u umetničkom delu i uživanja u osećanju koje ono izaziva. Kada nam sopstveno zadovoljstvo postane važnije od onoga što posmatramo ili slušamo, približavamo se iskustvu kiča.
Posebnu pažnju privukla je njegova analiza popularne muzike. Melodije koje lako pamtimo, pesme koje nesvesno ponavljamo i sadržaji koji nas trenutno osvajaju pokazuju koliko ponavljanje, emocije i prepoznatljivi obrasci utiču na naš doživljaj. U tim mehanizmima profesor je prepoznao i važnu vezu između kiča, popularne kulture i savremenog tržišta.
U vremenu kada se medijski sadržaji stvaraju, promovišu i dele gotovo neprekidno, pitanje estetskog ukusa dobija posebno značenje. Ono što privlači pažnju nije nužno i ono što poseduje umetničku vrednost, baš kao što popularnost sama po sebi ne može biti jedino merilo kvaliteta.
Predavanje profesora Prolea zato nije bilo samo razgovor o umetnosti i kiču. Bilo je to podsticanje mladih da razvijaju kritičko mišljenje, preispituju sopstveni ukus i nauče da razlikuju trenutnu dopadljivost od autentičnog umetničkog izraza.
Kreativnost kao put do sopstvenog izraza
O umetnosti kao važnom prostoru ličnog razvoja govorila je Jelena Vujačić na predavanju „Umetnost i mladi – značaj kreativnog izražavanja za razvoj ličnosti“.
Njeno izlaganje, koje je zbog brojnih pitanja i velikog interesovanja učesnika umesto planiranih pola sata trajalo čak sat i po, otvorilo je razgovor o slobodi stvaranja, samopouzdanju i hrabrosti da se sopstvene ideje izraze bez straha od tuđih očekivanja.
Kreativnost nije rezervisana samo za umetnike, niti se njena vrednost meri isključivo konačnim rezultatom. Ona nam omogućava da bolje upoznamo sebe, razvijamo sopstvene potencijale i pronađemo način da ono što osećamo i mislimo prenesemo drugima.
Upravo zato autentičnost nije samo umetničko pitanje, već i pitanje ličnog razvoja. Biti drugačiji ne znači nužno želeti da se izdvojimo, već imati slobodu da stvaramo u skladu sa sobom.
Fotografija kao savremeni jezik mladih
Umetnički fotograf Dragan Kurucić, domaćin ovog kreativnog susreta, govorio je na temu „Fotografija kao savremeni jezik mladih“, približavajući učesnicima mogućnosti fotografije kao umetničkog i komunikacijskog izraza.
U svetu u kojem se svakodnevno stvaraju milioni fotografija, slika je postala jedan od najprisutnijih oblika komunikacije. Ipak, između fotografije koja samo beleži trenutak i one koja prenosi ideju, emociju ili autorski stav postoji značajna razlika.
Fotografija može da govori i onda kada nema reči, ali upravo izbor kadra, svetlosti, trenutka i perspektive otkriva koliko je važan lični pogled autora. Zato je razvijanje vizuelne pismenosti istovremeno i razvijanje sposobnosti da slike stvaramo, razumemo i kritički posmatramo.
Od ideje do kreativnog medijskog sadržaja
Kako kreativnost dobija svoj konačni oblik u savremenim medijima, bila je tema predavanja veb-dizajnera Slavka Simina „Kako nastaje kreativan medijski sadržaj – od ideje do realizacije“.
Od osmišljavanja ideje i pratećeg teksta do režije, kamere, svetla i montaže, učesnici su imali priliku da sagledaju koliko različitih elemenata učestvuje u stvaranju jednog medijskog sadržaja.
Digitalne tehnologije danas omogućavaju mladima da svoje ideje predstave širokoj publici, ali istovremeno zahtevaju znanje, promišljen pristup i razumevanje jezika savremenih medija. Dobra ideja predstavlja početak, dok način njene realizacije određuje kako će je publika razumeti i doživeti.
Od filozofskog promišljanja o kiču do fotografije i digitalnih medija, ART MEDIA otvorila je mladima prostor za kreativno izražavanje, preispitivanje estetskih vrednosti i pronalaženje sopstvenog autorskog izraza.
Četiri predavanja povezala su filozofiju, umetnost, fotografiju i savremene medije u jedinstven razgovor o slobodi izražavanja i odgovornosti prema onome što stvaramo.
Među učesnicima su bili i učenici Škole za dizajn „Bogdan Šuput“, koji su zajedno sa ostalim prisutnima učestvovali u razgovorima, postavljali pitanja i razmenjivali mišljenja sa predavačima, u neposrednoj atmosferi umetničkog ateljea.
A možda se upravo kroz predavanje profesora Prolea najbolje mogla razumeti šira ideja čitavog programa. U svetu u kojem je sve podređenije vidljivosti, popularnosti i potrebi da se dopadnemo, umetnost nas podseća na vrednost sopstvenog pogleda, promišljanja i autentičnog izraza.
Jer nije najvažnije samo da ono što stvaramo privuče pažnju drugih. Važno je i da u tome što stvaramo ostane nešto istinski naše.
