U svetu prepunom brzih promena, tehnoloških inovacija i društvenih pritisaka, mentalno zdravlje mladih postalo je jedno od ključnih pitanja savremenog društva. Podaci Svetske zdravstvene organizacije otkrivaju alarmantne statistike: jedan od sedam adolescenata i mladih odraslih globalno se suočava s problemima poput anksioznosti, depresije i drugih mentalnih poremećaja. Ni Srbija nije izuzetak iz ovog trenda, a društvene i ekonomske okolnosti dodatno komplikuju situaciju.
Mladi u Srbiji, poput svojih vršnjaka širom sveta, često balansiraju između visokih očekivanja društva i lične nesigurnosti. Sistem vrednosti koji im se nameće kroz obrazovanje, medije i porodicu stvara pritisak da budu uspešni, prilagodljivi i uvek dostupni. Međutim, iza te fasade često se krije osećaj iscrpljenosti, usamljenosti i sumnje u sopstvene sposobnosti.
Na to se nadovezuje i uticaj digitalnog sveta. Društvene mreže, koje su mnogima postale glavni izvor informacija i društvene interakcije, često predstavljaju idealizovane slike života, što kod mladih može izazvati osećaj inferiornosti i nezadovoljstva. Neprestano upoređivanje s drugima, strah od propuštanja važnih trenutaka i zavisnost od “lajkova” često se odražavaju na njihovo mentalno zdravlje.
Iako tehnologija ima brojne prednosti, njen nekontrolisani uticaj stvara nove izazove. Mladi su izloženi cyberbullying-u, širenju lažnih informacija i prekomernom korišćenju ekrana, što negativno utiče na njihove kognitivne i emocionalne sposobnosti. Ovi problemi često ostaju nevidljivi dok ne eskaliraju u ozbiljnije poremećaje poput depresije ili anksioznosti.
Stigma koja prati razgovore o mentalnom zdravlju dodatno otežava situaciju. U mnogim porodicama u Srbiji i dalje se veruje da je traženje pomoći znak slabosti. Mladi se, zbog straha od osude, često odlučuju da svoje probleme potiskuju, umesto da potraže podršku.
Ipak, postoje i pozitivni pomaci. Sve više škola i organizacija prepoznaje važnost mentalnog zdravlja i uvodi programe koji mladima pružaju alate za suočavanje sa stresom i pritiscima. Radionice, psihološke službe i digitalne platforme za mentalnu podršku polako menjaju percepciju i olakšavaju pristup pomoći.
Osim toga, mladi u Srbiji pokazuju sve veću inicijativu za otvaranje dijaloga o ovoj temi. Kroz društvene mreže, radionice i zajedničke projekte, sve više njih deli svoja iskustva, podstičući vršnjake da se suoče sa svojim problemima.
Mentalno zdravlje mladih nije pitanje koje se može ignorisati. Rešavanje ovog problema zahteva kolektivni napor – od porodice i obrazovnih institucija, do medija i zdravstvenih sistema. Važno je da društvo prepozna značaj ulaganja u mentalno zdravlje kao temelja za buduće generacije.
Svet možda od mladih očekuje da budu snažni i prilagodljivi, ali je jednako važno da im pruži podršku i razumevanje. Samo uz zajednički trud možemo stvoriti okruženje u kojem će se mladi osećati sigurno, prihvaćeno i spremno da se suoče s izazovima savremenog života.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Media Took, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.