Padovi i usponi su nešto što je prirodno za period stasavanja i traženja. Kako idu godine, ukoliko radite na sebi, vaše samopuzdanje trebalo bi da raste. Iza vas će biti vaši uspesi, ostvarenja, rezultati ali i greške i promašaji, kao najmoćniji saveznici.
Samopouzdanje može biti zdravo, odnosno realno procenjeno i nezdravo kada je osoba precenila ili potcenila ideju o sebi i svojim postupcima. Zdravo samopouzdanje ispoljava se jasnim odvajanjem sopstvenih mogućnosti i ograničenja, kao i realnim pogledom na stvarnost, stvari i sopstvene planove.
Ipak, koliko god vam je priroda podarila i roditelji su na tome radili, čini se da je u mladosti teško reći da ste puni samopuzdanja. Mladost je sama po sebi takva, krhka, nezrela i sklona stalnim nesigurnostima i preispitivanjima.
Danas je taj osećaj dodatno otežan zbog neverovatnog uticaja društvenih mreža i svega što one promovišu, a to su uglavnom savršeno lepi i srećni ljudi. Sve to nameće standarde koji stvaraju dodatnu konfuziju i to ne samo kod mladih. Preko društvenih mreža često se mogu videti nerealne predstave na različite teme. To dovodi do misli da postoji samo jedan obrazac koji se mora slediti.
Još jedan od problema gubitka samopouzdanja jeste nezadovoljstvo sopstvenim životom, te tako nastupa autosabotaža u pokušaja da prepoznate sreću. Konstantno poređenje može dovesti do zaključka da ne vredite dovoljno, a to dalje budi sumnju u svim aspektima života.
Jasno je da ljudi na svojim društvenim mrežama obično pokazuju samo najlepše stvari, mesta na kojima bi im drugi pozavideli, najzanimljivije trenutke života u kojima uglavnom vidimo samo radost i glamur. To najčešče stvara lažni utisak da je tuđ život mnogo bogatiji i interesantniji.
Ukoliko je mlada osoba nestabilna, to može brzo dovesti do pada samopouzdanja. Tada je u fokusu: „Neko drugi ima ono što ja ne nemam i to čini da se osećam još gore“. Ipak realno je, da pod uticajem društvenih mreža, čak i uz zavidno samopouzdanje i veliku količinu raznolikog sadržaja koji se konzumira, svako može da počne da sumnja da li je dovoljno dobar.
Tužna ali istinita činjenica jeste da je poređenje društveno uslovljena stvar i ne može se u potpunosti iskoreniti, posebno u savremenom društvu u kom je mnogo toga usmereno na lična dostignuća i uspeh. Ako konstantno pravite izbore koje ne preispitujete, velike su šanse da niste vešti u procenjivanju sopstvenih želja. Veoma je važno imati na umu da nametnute vrednosti neće dovesti do vašeg ličnog zadovoljstva ili će ono biti prolazno.
Zato treba vratiti fokus na sopstvene vrline. Podsetite se zašto volite sebe, i šta je ono što VAS na pozitivan način izdvaja od drugih. Važno je da budete ponosni na svoj izgled i svoja dostignuća.
Jer ako počnete da se poredite sa drugim ljudima na društvenim mrežama, veoma brzo dolazi do lančane reakcije u mislima. Ona počinje osećajem ljubomore, zavisti, a zatim prelazi na tugu i nipodaštavanje sopstvenog izgleda. I koliko god bili nesvesni tog procesa u datom momentu, emotivne posledice se mogu odraziti na duže staze.
Važno je da naučite da negujete sopstvenu autentičnost i uočavate lepotu koja je već tu. Nisko samopouzdanje je duga i teška borba, zato prebacite fokus što pre sa nedostataka na svoje prednosti, odnosno aplaudirajte sebi za sve što ste već postigli. Obratite pažnju na pozitivne aspekte svog bića. Naučite da fokus vratite na sebe i ne upoređujete se sa drugima, a kada to činite, trudite se da jednostavno prihvatite razlike.
Treba posebno razmotriti i najnoviji fenomen koji se zove “zamor od informacija”. U doba ogromne količine informacija u kom živimo, našem mozgu nije lako i njegovo preopterećenje će izazvati brojne probleme: Pojačanu anksioznost, slabu koncentracija, česte promene raspoloženja, umor, telesne probleme…
Izuzetno je važno da se kvalitet i količina dolaznih informacija reguliše u skladu sa sopstvenim potrebama i ukusom. Ljudi koji su skloni poređenju sa drugima trebalo bi da prošire opseg sadržaja koji konzumiraju. Oslonite se na sopstvene emocije. Društvene mreže mogu se pretvoriti u izvor inspiracije, način da pronađete istomišljenike ili upoznate sebe.
Naravno da društvene mreže sa sobom ne nose samo negativne aspekte. One su tu da vam omoguće komunikaciju sa porodicom i prijateljima, da vam pruže zabavu, i podstaknu nova interesovanja. Zato ideja nije da ih se odreknete, već da znate kako da ih dozirate.
Pored toga, na društvenim mrežama se često mogu videti oni koji promovišu drugačiju vizuru, naglašavaju jednakost, toleranciju, i prihvatanje svih onih koji su drugačiji.
Na vama je da napravite izbor. Ograničite svoje vreme na društvenim mrežama, prekinite da ih pratite kada se pojave neprijatna osećanja, i ne zaboravite da se možete baviti raznim drugim zanimljivim stvarima koje se nalaze van mreža i ekrana. Radite na svom samopouzdanju na vreme, a ono će kasnije raditi za vas.