Mediji menjaju način na koji razmišljamo o svetu, jedni drugima i samima sebi. Medijski sadržaji prenose poruke koje oblikuju, odražavaju i svakodnevno učvršćuju naše stavove, vrednosti, ponašanje i preokupacije. Verovatno nismo ni svesni koliko je naša percepcija izmenjena.
Digitalna pismenost je primenjivanje višestrukog nivoa pismenosti, kroz spoj teksta, grafike, dizajna, tehnike, informatike i informisanja.
Najznačajnija dimenzija medijske pismenosti je sposobnost kritičkog razmišljanja pri interpretaciji medijskih sadržaja, od informativnih do umetničkih i zabavnih.
Medijska pismenost u vreme sve jačeg uticaja digitalnih medija podrazumeva i određeni nivo informatičke pismenosti za sve one koji konzumiraju medijske sadržaje putem interneta. Kao i sa svakim novim kanalom masovne komunikacije, online mediji imaju svoje načine oblikovanja poruka i informacija koji zahtevaju razvoj novih znanja koja čine medijsku pismenost.
Sposobnost “čitanja” svih tih medijskih poruka posebno je značajna za istinsko razumevanje sveta oko sebe. Kada razmišljamo o pismenosti, mislimo na čitanje i pisanje, ali danas značenje delimo i kroz druge simbole i oblike, slike, video, video igre, internet, društvene mreže.
Važno je da znate da su sve medijske poruke iskonstruisane. One reprezentuju stvarnost ali nisu stvarnost. Na osnovu određenog izbora, grupa ljudi koju čine novinari, producenti, urednici, tehničko osoblje i drugi kreiraju tu poruku sa ciljem da nas ubede u nešto.
Za to se koristi kreativan jezik koji ima svoja pravila. Određena vrsta muzike povećava strah, filmski krupni plan sugeriše intimnost, veliki naslov podvlači važnost.
Ako razumemo medijski jezik, njegovu gramatiku, sintaksu i metafore, onda smo manje podložni manipulaciji.
Vi ste publika koja igra važnu ulogu u interpretaciji medijskih poruka, zato što svaki pojedinac sa sobom donosi svoje životno iskustvo. Razlike u uzrastu, rodu, obrazovanju i vaspitanju stvaraju potpuno drugačija tumačenja iste medijske poruke.
Mediji imaju „ugrađene“ vrednosti i stavove. Pošto su medijske poruke konstruisane, one u sebi nose podtekst koji nam govori ko je i šta je važno — barem za pojedinca ili grupu koji kreiraju tu medijsku poruku. Izbor uzrasta karaktera, pol ili rasa, izbor mesta radnje, ali i radnja unutar scenarija su samo neki od načina na koji vrednosti postanu „ugrađene” u TV seriju, film ili reklamu. Sve to treba prepoznati.
Medijske platforme se koriste da pokušaju da vas u nešto ubede. Najvažniji su profit i moć. U svim medijima, prvo se popunjavaju mesta za plaćene reklame. Cilj je da zarade novac vlasniku.
Predmet proučavanja medijske pismenosti su i potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), nove tehnologije i njihova društvena uloga.
Među temama koje su posebno važne je i prepoznavanje lažnih vesti i dezinformacija, zatim zaštita ličnih podataka, sexting i sextortion i analiza medijskih sadržaja. O svemu tome važno je biti informisan.
Ukoliko poznajete osnovne koncepte koji stoje iza medijskih poruka, bićete u mogućnosti da analizirate i tumačite poruke koje primate svaki dan – sa izgrađenim stavom da ih prihvatite ili odbacite njihov legitimitet.
Tehnologija napreduje neverovatnom brzinom i zahteva stalnu pažnju, dodatni rad i edukaciju. Pismenost više nije samo čitanje i pisanje, važno je biti i medijski pismen.