Dino Radončić

BORITE SE ZA SVOJE SNOVE

Ceo svoj život posvetio sam košarci.

Treniram dva puta dnevno, daleko sam od kuće i nisam imao pravi tinejdžerski život.

Ništa ne vidim kao nemoguće.

Košarkaški reprezentativac Crne Gore Dino Radončić, rođen je u nemačkom gradu Gisen 1999. godine. Prve košarkaške korake naučio je u Zrenjaninu. Njegov talenat brzo su uočili domaći treneri, ali i skauti evropskih klubova. Sa četrnaest godina odlazi u Španiju na poziv Barselone, posle uspešne probe da se priključi njihovim kadetima. Dino sada igra u San Sebastijanu, gde je pozajmljen iz Saragose. Pet godina bio je igrač Real Madrida kada su osvojili Evroligu i Špansku ligu. Sa reprezentacijom Crne Gore pored Evropskog, došli su i do Svetskog prvenstva što je bilo i prvo pojavljivanje Crne Gore na tom prvenstvu. Trenutno igra sezonu života i na najboljem je putu da bude najbolji mladi igrač Španske prve lige. Dino je poseban i po tome što ga svi ostvareni rezultati nisu promenili nego ga dodatno motivišu da tako nastavi dalje. Prihvatio je naš poziv da uradimo intervju u želji da svoja iskustva prenese mladima.

Gde si započeo svoje prve košarkaške korake?
Svoje prve košarkaške korake započeo sam u klubu Uno Grande u Zrenjaninu, posle četiri godine treniranja fudbala. Jednostavno, bio sam viši od svih svojih vršnjaka i hteo sam da probam košarku koja me je na kraju dovela ovde gde jesam. Ne kajem se što sam tako odlučio sa svojih jedanaest godina.

Od koga si nasledio ljubav prema sportu?
Moj otac je bio rukometaš a majka odbojkašica, ipak  ja sam izabrao košarku. Živeo sam za loptu i trening. Driblao sam po kući, gledao po ceo dan NBA klipove. Stalno smo igrali basket u kraju. I dan danas, volim ovaj sport najviše i drago mi je što imam tu privilegiju da živim od onoga što volim.

Ko je tvoj košarkaški uzor?

Moj uzor od malih nogu bio je američki košarkaš LeBron James. Imamo sličan stil igre. Uvek sam voleo njegove postupke. Ugledao sam se na njegov težak rad i žrtvovanje. Voleo bih da dodjem do prilike da ga upoznam i kažem mu da mi je baš on bio inspiracija i motivacija

Koliko je rada, treninga i upornosti bilo potrebno da se izdvojis i odlučiš za profesionalno bavljenje košarkom?
Od svoje četrnaeste godine od kada sam otišao u Španiju, treniram dva puta dnevno. Daleko sam od svoje kuće i nisam imao pravi tinejdžerski život ni praznike. Kada sam imao slobodno vreme morao sam da idem da igram za reprezentaciju i mnogo sam se žrtvovao, ne samo ja nego i moja porodica. Sve to je bilo potrebno da bih danas mogao profesionalno da se bavim ovim sportom. Ništa u životu nije lako dostići i ništa ovo ne bi bilo moguće da nisam posvetio ceo svoj život košarci. Zato mi je drago da danas mogu da kažem da sam ponosan na svoj put i da ne bih ništa menjao.

Sa koliko godina odlaziš u Španiju?
U Španiju odlazim sa četrnaest godina na poziv Barselone, posle uspešne probe da se priključim njihovim kadetima. Bilo je to ostvarenje sna i bio sam presrećan.

Kako si se tamo uklopio? Da li si u Španiji sam ili sa porodicom?
Uklopio sam se odlično. Kao mali sam već živeo u Španiji dok mi je otac igrao rukomet, tako da sam već mogao malo da se sporazumevam. Ja sam neko ko se lako snalazi, brzo uklapa i brzo uči tako da mi je bilo potrebno malo vremena da bih se osećao kao kod kuće. Španci su me prihvatili odlično, nikad se nisam osećao usamljeno iako sam krenuo sam na ovaj put.

Od tri reprezentacije , izabrao si crnogorsku. Koliko ti znači uspeh koji ste postigli?
Mnogo mi je drago što branim boje Crne Gore i uvek s radošću igram za moju reprezentaciju. Svaki uspeh, svaka pobeda i sve što ostvarimo je ogromno s obzirom koliko smo mala država. Nadam da će biti jos mnogo uspeha tokom moje reprezentativne karijere i da ću ponosno moći da kažem da sam dao sve od sebe za tu reprezentaciju.

Gde igraš ove sezone i kako si zadovoljan?
Ove sezone sam na pozajmici u San Sebastijanu i trenutno sam prezadovoljan. Igram sezonu života i na dobrom sam putu da budem najbolji mladi igrač prve Španske lige. Ne planiram da stanem, nastaviću da radim jako i da se borim za tu titulu i nadam se da ćemo završiti sezonu kako treba.

Koliko imaš vremena za sebe, druženja, izlaske i odmor?
To sve zavisi od toga kakav nam je raspored. Nekad imam dosta vremena, a nekad nemam uopšte. Dok sam u Španiji pokušavam da se maksimalno fokusiram na košarku, na moj posao i da ostvarim uspehe, a onda kad je odmor i kad se vratim u Srbiju trudim se da uživam što više sa svojim drugarima i sa svojom porodicom i da što manje mislim o košarci, Španiji, i ostalim obavezama.

Kakvi su ti dalji planovi?
Želja mi je da se vratim u Euroligu i ako Bog da da doguram do NBA. Ništa ne vidim kao nemoguće, mislim da imam potencijala da igram košarku na maksimalnom svetskom nivou i ka tome ću težiti i mukotrpno raditi.

Sigurno si uzor mnogim mladim igračima i deci. Koja je tvoja poruka svima njima, kako da istraju u želji da postanu profesionalni igrači?
Moja poruka mladima je da ne misle da u životu imaju vremena za sve i da grabe maksimalno kada žele nešto. Ne samo da govore da bi voleli nešto da ostvare nego da to i jure. Nista se ne ostvaruje bez ogromne žrtve, rada, borbe i discipline. Mislim da je to, kako u sportu tako i u zivotu, neophodno za uspeh.