Lenka Petrić

IDEM SVOJIM PUTEM

Mnogo mi je lakše da pišem na italijanskom.

Najbitnije i najteže je biti originalan.

U poslednje vreme sam se posvetila više produkciji nego pevanju i nadam da ću jednog dana moći da otvorim svoj studio. 

Mlada muzička umetnica Lenka Petrić studira na Akademiji Umetnosti u Rimu. Publici je prepoznatljiva po svojoj muzičkoj numeri “Passi” u kojoj peva na dva jezika, srpskom i italijanskom. Karijeru je započela sasvim slučajno tokom boravka u našoj zemlji. Od tada vredno radi na pripremi novih muzičkih projekata i studira. Rođena je u Italiji ali sve više voli da boravi u Novom Sadu. Uspešno kombinuje znanja sa fakulteta i sama radi na  snimanju, režiji i montaži svojih spotova u želji da otvori svoj studio.

Kada i kako si počela da se baviš muzikom?

Muzika je od uvek bila u mom životu. Prvo sam počela da pišem poeziju. Pred kraj osnovne škole počela sam da pišem pesme i idem na časove pevanja ali smatram da sam ozbiljno počela da se bavim muzikom od pre dve godine. 

Od koga si nasledila ljubav prema pevanju?

Definitivno sam nasledila ljubav prema muzici od roditelja a pevanje je nekako došlo samo od sebe.

Ko su tvoji muzički uzori?

Ima ih previše, uglavnom sve što mi se svidi iskoristim kao inspiraciju. 

Kako je nastala tvoja numera “Passi”?

Nastala je sasvim slučajno. Jednom prilikom sam izašla sa drugaricom u Dom Kulture u Novom Sadu i tu sam preko nje, upoznala momka koji mi je osmislio matricu. Čim sam Čula beat, odmah mi se svideo. Imala sam sreće što sam se našla na pravom mestu u pravom trenutku.

Tekst je na dva jezika, italijanski i srpski. Odakle ideja za to?

Pesma je prvobitno bila na italijanskom. S obzirom da sam se tamo školovala mnogo mi je lakše da pišem na italijanskom jer mi je opširniji rečnik. Ali sam osećala da izostavljam deo sebe i nisam htela da zapostavljam ceo jedan svet kojem pripadam i koji je deo mene. Tako da sam odlučila da spojim ta dva jezika. Prijatno sam se iznenadila kada sam videla koliko se Srbima svideo italijanski deo a Italijanima srpski. Od tada sam počela da ih kombinujem sve više i da eksperimentišem i sa drugim umetnicima koji pričaju različite jezike.

Šta planiraš dalje u muzičkoj karijeri?

Trenutno spremam album ali generalno za sada mi je cilj da radim ono što volim i što mi se svidja iz čiste ljubavi prema muzici. U poslednje vreme sam se posvetila više produkciji nego pevanju i nadam da ću jednog dana moći da otvorim svoj studio. 

Koliko je teško izdvojiti se kvalitetom u zemlji koja ima tako jaku muzičku scenu?

Jako je teško. Najbitnije i najteže je biti originalan. Zahvaljujuci društvenim mrežama i sponzorima je mnogo lakše dopreti do velike publike ali je u isto vreme mnogo veća konkurencija. Svako ima mogućnost da uspe, potrebni su trud, strategija, posvećenost i naravno da je muzika dobra. Ja lično pokušavam da idem svojim putem, nezavisno od ostalih, i da uživam u njemu.

Da li možeš da uporediš italijansku i našu muzičku scenu?

Vrlo su slične. Muzička industrija je to što jeste, menja se u nijansama u zavisnosti od države i mogućnosti ali princip je isti. Većinom se prate američka i engleska scena, šta se dešava u Italiji i u Srbiji samo par godina kasnije. Mislim da je drugačiji način  prihvatanja drugih muzičkih žanrova i sama publika koja ih sluša. Na obe scene nedostaju definitvno ženski umetnici.

Kako usklađuješ studije i muziku?

Nije teško da uskladim zato što je muzika sama po sebi povezana sa audiovizuelnom umetnošću. Preko akademije učim da snimam, režiram i montiram sama svoje spotove i kratkometražne filmove, što je velika ušteda ako neko hoće da radi kvalitetno na budžetu i da dobije tačno rezultat koji traži. Studije su mi izmedju ostalog omogućile da uđem u krug ljudi i umetnika koji imaju ideje, poznanstva i znanja zahvaljujući kojima pomažemo jedni drugima u raznim projektima i učimo jedni od drugih.

Koliko vremena posvećuješ svom izgledu?

Zavisi iz dana u dan. Ponekad sam previše okupirana svojim izgledom i pazim na svaki detalj da bi sve bilo savršeno a ponekad mi to prelazi skroz u drugi plan jer mislim na bitnije stvari.

Italija je i zemlja mode. Koji je tvoj stil oblačenja?

Mislim da je moj stil oblačenja vrlo sličan mom muzičkom stilu. Šta god vidim što mi se svidi usvojim. Volim da sklapam delove za koji bi svi pomislili da nemaju veze jedan sa drugim dok ih ne vide zajedno.

Koliko vremena provodiš u Srbiji i gde tada boraviš?

U Srbiji provodim uvek manje vremena nego Što bih bih volela, nikada mi nije dosta druzenja i porodice. Od malena idem u Srbiju tokom praznika i ostajem celo leto. Od kada sam punoletna idem češce. Obično boravim u svom stanu ili kod rodbine u Novom Sadu. 

Gde i kako vidiš sebe u budućnosti?

Sebe vidim u raznim gradovima sveta, okupirana svojom umetnošću, okružena dobrim i kreativnim ljudima.

Šta bi preporučila mladim devojkama koje žele da započnu muzičku karijeru, šta im je neophodno za to?

Teško je i muškarcima u muzičkom svetu a ženama je još teže, mada bi mnogi pomislili suprotno. Na žalost, mali je broj žena koje su stvarno slobodne i cenjene pre svega kao umetnice a ne zbog njihovog spoljašnjeg izgleda. Zato je neophodno je da drže do sebe i da budu svesne koliko vrede.