Mladi treba da znaju da je lepo biti odgovoran, pošten, plemenit, korektan i imati svoju reč.
Trenirao sam na kockastim šipkama koje su mi stvarale žuljeve, nisam imao nikakvu opremu.
Odlučio sam da motivišem druge da treniraju tako što ću napraviti jedan teren za vežbanje.
Kako da deca izaberu pravi put i izbegnu zamke odrastanja posebno u tinejdžerskom uzrastu, pitanje je koje brine sve roditelje. Priča Stefana Stojanovića, može biti sjajan primer mladima, jer potvrđuje da uvek postoji mogućnost izbora, samo treba biti u pravom momentu odlučan i uporan. Popularnost je stekao sa grupom „Bar strong“ i pobedom na takmičenju „Imam talenat“, kada su prikazali nešto do tada neviđeno kod nas. U pitanju je street workout program treniranja koji ne zahteva posebne uslove ni sredstva ali traži mnogo zalaganja i rada. Prvi teren napravio je sam i od tada promoviše “drugu stranu ulice”, tačnije zdrav način života. Pobedom na takmičenju, otvorila su se nova vrata i on je to iskoristio. Usledili su pozivi za revije, snimanja a sada radi na osnivanju grupe koja će dalje promovisati street workout.
Saznali smo da si bio nestašan dečak i da si voleo sve da probaš. Kako pamtiš svoje detinjstvo i mladost?
Da li vam je moja mama prenela te informacije? Možda sam tu i tamo imao svojih nekih „momenata“ kao svi dečaci, ali sam uvek razmišljao pozitivno, da ne naudim nikome. Sećam se da sam bio dosta raspušteno dete, što može nekada biti i “dobro”. Sa jedne strane istražuješ svet, a sa druge može da se desi da upadneš u problem. Pošto sam bio znatiželjan, rano sam probao sve, čak i alkohol i cigarete. Ipak, u jednom momentu, kada sam počeo da vežbam, odnosno kada je već to preraslo u treninge, ostavio sam sve to i shvatio da želim da budem snažan i da dugo i zdravo da živim.
Po meni, biti snažan je jedan od vrhunskih ljudskih osećaja. Daje ti veliko samopouzdanje i to svakom dečaku ili devojčici prija.
Mladi treba da znaju da je lepo biti odgovoran, pošten, plemenit, korektan i imati svoju reč. To nisu stvari sa kojima se čovek rađa, na tome se radi. Prvo fokus, pažnja, kasnije rad. Baš tim redosledom, to je put do uspeha.
Šta te je dovelo do ideje da počneš sam da treniraš praktično na ulici?
Jedan momak u kraju je izveo čuveni “muscle up” ili “ruski zgib”, to je jedan impresivan potez, ako se izvodi pravilno. Izgleda kao zgib preko šipke. Za nekog ko je u formi, za takav potez potrebno je dve nedelje, ali za ostale, tri do šest meseci vežbanja. Rešio sam da to ostvarim, tada sam imao 19 godina. Nakon toga pogledao sam snimak na You tubu “Hannibal and Barilla”, u kojem su dva afro-amerikanca praktično prkosili gravitaciji sa vežbama svog tela u parku na šipkama. Prvi put kada se gleda takav snimak, pomislite da je neka nameštaljka. Verovao sam u autentičnost snimka i odlučio da uradim sve poteze koje sam video. Nakon dve godine u tome sam i uspeo.
Gde si trenirao i kako si napravio svoj prvi poligon?
Trenirao sam na kockastim šipkama koje su mi stvarale žuljeve, nisam imao nikakvu opremu jedan stari radni šorc i majicu ali i volju da savladam sve vežbe.
U jednom momentu života sam odlučio da treniram toliko dok ne budem u nekom spotu, što se i ostvarilo nakon nekoliko godina. Život je našao put za mene, nagradio moj trud, doslednost i rad, samo trebalo je dosta vremena.
Isti dan kada je izašao spot, pročitao sam u novinama da su mog komšiju uhapsili zato što je dilovao opijate. Bio je siromašan i hteo je da se dokazuje u društvu ali na žalost, našao je pogrešan način. Mogu da vam kažem da ga je zatvor opametio, izašao je i sada radi, vredan je i kloni se loših stvari.
To je bio momenat kada sam odlučio da napravim promenu. Odlučio sam da motivišem druge da treniraju više tako što ću napraviti jedan teren za vežbanje. Trebalo je mnogo vremena da to ostvarim. Napravio sam ga na fudbalskom terenu Borac u Novom Sadu, uz pomoć dve privatne firme, na čemu sam im neizmerno zahvalan. Imao sam pomoć ekipe iz kraja, momke koji su trenirali i svako je imao neki doprinos, mada nije uvek išlo sve glatko. Bilo je mnogo obećanja koja se nisu ostvarila.
Sam sam osmislio svoje programe treniranja. Uglavnom su to vežbe bez tegova, samo sa svojom težinom.
Da li si imao neke uzore i gde si pronalazio informacije kako pravilno da treniraš?
Konkretne uzore nisam imao, osim nekih svetskih street wokout ljudi kao Hanniball ili Denis Minin. Uvek sam se trudio da sam budem uzor. Da pored treniranja, budem komunikativan i kulturan. Informacije o treningu sam nalazio na sve strane. Ipak, sve sam proveravao. Problem je kada neko nešto kaže a vi to naivno usvojite, bez provere. Smatram da je to važno u svemu, ne samo za treninge, nego generalno u životu. Sve treba proveriti. Malo ozbiljnija pretraga na internetu ili direktan razgovar sa osobom koja vas nešto informiše. Najbolje se uči iz ličnog iskustva, vaše telo najbolje oseti kako napredujete u treningu.
Kada i kako je došlo do osnivanja “Bar strong” grupe i ko su članovi?
Grupa je nastala pre sedam godina. Priču je pokrenuo Jovan Vojnović dok su se ostali članovi stalno menjali. Sada takođe pravimo neke promene u sastavu, jer smo imali dugu pauzu.
Prijavili ste se i pobedili na velikom takmičenju “Imam talenat” 2017. godine. Po čemu ćeš pamtiti ovo takmičenje? Šta se od tada promenilo, šta ti je donela popularnost?
Pamtiću po druženju, slabom spavanju, slozi i neslozi, mnogo truda i rada. Ekipa se nakon takmičenja praktično razišla, zbog nekih nesuglasica. Jedan član se povredio, dok je većina otišla u inostranstvo. Lepa vest je da sada pravimo novu ekipu.
Poznat si i kao model. Gde si sve radio i koje poslove izdvajaš? Kakvo je tvoje mišljenje o ovom zanimanju u našoj zemlji? Da li si planirao da nastaviš karijeru u inostranstvu?
Kao model sam radio reklame, revije i neka snimanja, najviše za Serbia Fashion Week u Novom Sadu. Poslednja reklama koju sam radio je za Soccer kladionicu, pre toga za McDonald’ s, a jedna od omiljenijh mi je za Radio S “Osveži leto” u kojoj vozim neki veliki viljuškar i prevrćem golfa dvojku. Radio sam revije i reklame za strano tržište. Bio sam i gost u nekim serijalima i u dva kratkometražna filma.
U Srbiji nema mnogo mogućnosti da se profesionalno bavite modelingom. Ipak, ima stranih firmi koje ovde snimaju reklame. U inostranstvu je bolje ali za mene je već kasno jer imam 31 godinu.
Šta se dešava sa grupom “Bar strong”, da li trenirate i nastupate?
Barstong dobija nove članove uskoro, počinje sa takmičenjima, ali je za nastupe još rano. Radimo na tome i uskoro se vraćamo.
Promovišete “pravu stranu ulice“, šta biste preporučili mladima, kako da izaberu pravu stranu i posvete se zdravom načinu života?
Samo neka urade to. Bez oklevanja i mnogo razmišljanja. Neka donesu odluku i drže se toga, to je već pola puta ka uspehu.