Biram da budem zdrava

U današnjem vremenu, kada su svakodnevni pritisci sve veći, najvažnije je da sačuvate svoje fizičko i mentalno zdravlje. Užurbani način života, preokupiranost materijanim zadovoljstvima i ostalim izazovima savremenog načina života, veoma lako dovode do zanemarivanja tela i čulnog „odvajanja“ od njega.

Šta je zdravlje?

Srbija ne može da se pohvali po dugovečnosti. Prema statistikama, bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori čine više od dve trećine svih uzroka smrti. Pušenje i konzumiranje alkohola su vodeći faktori rizika i zabeležen je trend rasta bolesti uzrokovanih porocima. Prekomernu telesnu težinu ima više od polovine odraslih stanovnika.

Pripremajući se za projekat, obilazeći manja mesta i sela, imali smo mogućnost da razgovaramo sa predsednicama udruženja žena i njihovim članicama. Ispostavilo se da bez obzira gde žive, urbanim ili ruralnim sredinama, žene u Srbiji nemaju naviku da ide na preventivne kontrole i pored toga što je broj malignih oboljenja kod ženske populacije bez obzira na godine u stalnom porastu. Kod lekara se ide tek kada nešto zaboli, što često može biti kasno. Problemi sa zdravljem neretko se kriju, potiskuju ili čekaju da sami prođu.

Postavlja se generalno pitanje: Zašto tako veliki broj ljudi kod nas ima ozbiljne zdravstvene probleme? Da li se sve može staviti na „teret“  krizi i stresnom načinu života? Možda smo pre zaboravili da smo u velikoj meri sami odgovorni za svoje zdravlje. Niko drugi ne može da brine o našem zdravlju. Mogu da nas podsećaju, opominju, podržavaju, pomažu ali na kraju smo ipak sami odgovorni.

Tek kada ga izgube, mnogi shvate da je zdravlje važnije od svega materijalnog, moći, uspeha i privilegija. Bez zdravlja, nema ni rada ni produktivnosti. Ni samo društvo ne može da napreduje ako stanovništvo nije zdravo. Zato je više nego ikada, potrebno da se ozbiljno i odgovorno preispitimo o tome: “Kako biti zdrav”?

Nove tehnologije su toliko privukle ljude da su, vremenom zanemarili i zaboravili svoje prirodne potrebe. Mnogi su se izgubili u virtuelnom i zamišljenom svetu. Imaju i dobro opravdanje za to, život je lakši, dinamičniji, prividno su slobodniji, samostalniji i pametniji.

Zdrave navike

Kako sada da se vratimo, nešto promenimo i steknemo zdrave navike? Nije lako, ali vredi se potruditi. Mala reorganizacija može mnogo. Za početak se zapitajte: Koliko ste fizički aktivni svakog dana; da li se pravilno hranite; da li dovoljno i kvalitetno spavate; imate li vremena za opuštanje i koliko vremena provodite u prirodi i sa onima koje volite?

Fizička aktivnost

Kada se spomene fizička aktivnost, većina ljudi pomisli na trčanje i znojenje u teretani. Odmah slede izgovori koji ih sprečavaju da taj segment života dovedu na zadovoljavajući nivo. Najčešće je opravdanje „nemam vremena za vežbanje.“ Za sve one koji nemaju vremena, postoji vrlo fleksibilno rešenje: Za početak hodajte makar pola sata više nego što ste do sada i kad god možete provedite bar još toliko vremena šetajući u prirodi. Nakon nekoliko dana ćete osetiti razliku u kondiciji ali i u raspoloženju.

Pravilna ishrana

Kako da se hranite da biste bili zdravi? To pitanje postavlja veliki broj ljudi jer je pravilna ishrana postala neverovatno komplikovana zbog brojnih suprotstavljenih teorija o tome šta je i kakva je najbolja hrana za čoveka. Najvažnije je da kvalitetno procenite sopstveno stanje u skladu sa vašim godinama, kondicijom i sklonostima u ishrani. Ukoliko se ne snalazite sami, potražite stručnu pomoć i istovremeno istražujte sami, dok ne dođete do najadekvatnijeg načina ishrane.

Zdrav san

Sve veći broj ljudi ima problem sa spavanjem i sve je više osoba koje imaju nesanicu. Živi se brzo i dosta stresno. Pojedinci su primorani na takav stil života a drugi jednostavno tako žele. Najbolje je da imate redovne navike spavanja: odlazite u krevet najkasnije do 23.00 sati a budite se ujutro uvek u isto vreme, čak i vikendom. U periodu od 23 sata do 1 sat posle ponoći epifiza ( žlezda koja se nalazi u mozgu ) luči melatonin, hormon koji reguliše uspavljivanje i omogućava čvrst san i dobru regeneraciju organizma.

Izbegavajte da koristite mobilni telefon, računar i ostale uređaje u večernjim satima, kako biste očuvali sposobnost da odgovorite na prirodnu potrebu za okrepljujućim snom. Poremećaj spavanja uzrokuju različiti faktori: hronični bol, poremećaj varenja (npr. refluks kiseline), hijatusna hernija, poremećaj u radu štitne žlezde ( hipotireoza ili hipertiroeza ), depresija, anksioznost…

Vreme za opuštanje

Prvi korak strategije za opuštanje je svest o tome da vam je to neophodno, u ovo savremeno doba potrebnije nego ikada. Opuštanje nemojte smatrati gubljenjem vremena. Oslušnite svoje telo i nepogrešivo ćete znati kada vam je potreban san, boravak u prirodi, dobra masaža ili nešto drugo. Odvojite vreme za opuštanje svakog dana. U početku ćete imati otpor ali vremenom ćete promenite obrazac ponašanja. Nakon nekoliko dana ćete jedva čekati da se povučete u svoju oazu mira i brzo obnovite energiju i unutrašnji mir.

Povratak prirodi

Moderni stil života učinio je da se veliki broj ljudi neprimetno otuđi od prirode. Srećom, ta iskonska veza sa prirodom je prisutna u svakom od nas i čeka da oživi i mnogostruko uzvrati – energijom, opuštanjem, smirenjem i inspiracijom svakome ko u njoj boravi. Priroda je pomogla i podržala ljudsku vrstu da opstane i da se razvija i to sećanje je zabeleženo u genima. Mnoga istraživanja pokazuju da nakon stresnog događaja, boravak u prirodi ili slike prirode imaju umirujući efekat.

Život na selu

Kroz razgovore sa našim ženama u manjim sredinama shvatite sve prednosti i nedostatke takvog života. Udruživanje im mnogo pomaže, lakše saznaju jedna od druge, nastupaju i bore se zajedno za svoje interese. Ipak, fizička udaljenost, nepoznavanje tehnoloških sredstava usporava njihovu promenu i napredak. Mnogo toga žene iz urbanih sredina mogle bi da nauče od njih, prvenstveno šta su borba, hrabrost, izdržljivost i upornost u prilično skromnim i otežavajućim uslovima. Posebno mogu biti interesantna njihova znanja i iskustva o proizvodnji i pripremi zdrave hrane i domaćih specijaliteta karakterističnih za njihovo područje.

S’ druge strane, ženama u manjim sredinama nedostaju osnovne stvari, posebno kada govorimo o razumevanju i podršci. Psiholog, ginekolog, radiolog, nutricionista a tek fitnes, joga, meditacija i sl. nisu im poznati ili dostupni u svom mestu i okolini. Vremena za brigu o sebi nemaju, jer domaćinstva iziskuju konstantan fizički rad i obavezu. Lekari su kilometrima daleko a o mnogim stvarima je bolje i da ne pričaju. Žive u zatvorenim porodičnim ili socijalnim krugovima, sa dnevnim rutinama i saznanjima koje imaju uglavnom od najbližih. Zato su svako povezivanje i razmena mišljenja dragoceni, jer samo zajedno mogu biti “Zdrave i prave”.

Tekst: koordinatorka projekta “Zdrava i prava” Mara Skendžić

Učinite sve što možete za svoje zdravlje i to što pre. Ne čekajte da se problem desi, nego ga preduhitrite. Pridružite se i uključite se u projekat „Zdrava i prava“. iskoristite priliku i saslušajte savete specijalista iz oblasti psihoterapije, ginekologije, radiologije i pravilne ishrane. Učešče je besplatno a korist može biti višestruka.

Mesta su ograničena i zato je potrebno da se prijavite i rezervišete svoje učešće. Imate mogućnost da besplatno pratite predavanja, saslušate savete stručnjaka, razgovarate sa njima i učestvujete u radionicama.

Pozivamo udruženja žena iz Vojvodine da nas kontaktiraju, radi dogovora o saradnji i učešću njihovih članica. Prijave za učešće mogu se poslati i lično popunjavanjem kontakt forme na sajtu www.scenovizija.com, putem instagrama @scenovizija, facebook stranice Scenovizija centar za edukaciju ili preko mejla scenovizija@gmail.com. Učešće u radionicama je besplatno.

TERMIN ODRŽAVANJA: Od 19 do 25. septembra 2022. god.

MESTO: Kulturni centar Novog Sada, Katolička porta 5

Za dodatne informacije i pitanja sve zainteresovane ohrabrujemo da se jave putem mejla scenovizija@gmail.com ili na telefone 061 2732 181 / 060 433 43 44.

Organizator projekta: Centar za edukaciju SCENOVIZIJA

Projekat sufinansiraju : Pokrajinska Vlada i Zavod za ravnopravnost polova